БОЖАНСКА СВЕТЛОСТ

Уз слављену песму кроз коју сав православни свет велича Рођење Христово, ми зовемо сунце. Ми певамо: "рожденство твоје Христе Боже наш восија мирови свет разума" и "тебе клања ти се сунцу правди".
Oн јесте светлост наша, Он јесте сунце наше. Тако је пророк Исаија још у давна времена рекао: народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сјен засветлиће видјело. (Нс.9.2). И Господ Исус Хрстос је рекао сам за себе:"видело сам свету."(Јован . 9.5.).
O и јесте сунце наше које се родило преко целог света да не залази никада. Било које сунце је супротност таме. Сунце када се рађа потискује нoчну таму. И оно сунце које је показало роду људском кроз рођење Сина Божијег на земљи, светлило је са Његовом светлошћу и донело је одговор на многа људска питања. Обистинило је човечанству све тајне живота и смрти, које из века у век мучише ћовека... Он је и осветлио пут овај земаљски сваком човеку.
Од када човек живи на земљи, свакодневно се труди да разреши једно питање: Има ли живота после смрти? Ако ли дакле има, онда шта чека човека тамо у пределе видљиве смрти даље од гроба? Труди се човекова памет, она сама, да подигне завесу тајне смрти али мучи се неуспешно. И опет искушава себе и ставља себи питање:Зар све моје мисли, жеље, осечања, леп почетак мог живота до сада, умире са смрћу мога тела за увек.? Па зашто се онда човек труди целог живота да обухвати све у мислима својим.? Зашто се труди да задобије пријатељство са људима и воли све око себе са неограниченом љубављу? Зато да би све то било одузето од њега у тренутку немилостиве смрти.
Зашто је усађена у сваког човека жеља да сачува живот, жеља да живи и никад не умре.? Зар то осећање није истинито, по онда зашто?: глад и жеђ и остало варају човека.
Када на сва та питања би се дао одговор, о каква би онда тама била у очима људским.
Онда би биле, разумљиве речи песника које је изказао у тренутке без наде за будући свој живот:
А живот, када око тебе гледаш са хладним очима
Је глума великог разочарења и проста.

Да би разумео живот сачувао би свој језик и неби се осудио да тако говори. И баш тај исти песник када је упознао радост коју су вера и нада откриле проговорио је:

И верујем, и плачем.
И осећам се лак, лак, лак ...........

И ето, тајна живота и смрти, за коју се мисли човекове трудиле, осветлило је светлошћу Сунце са истока, родивши се за цело човечанство у ноћи Божића. Господ наш Исус Христос рекао је човеку са Његовим Божанским гласом: не, не ти нећеш умрети; све твоје мисли, жеље и кретање срца твога, сачуваће вечност душе твоје.
Ја сам дао душу првом човеку а и сваком другом. Ја дајем душу сваком човеку који се рађа; ја сам је преписао за вечни живот и неће душа твоја умрети никада. Жеља човекова и осећање да сачува живот то је сведочанство да душа човекова је вечна и безсмртна; то осећање осећа се, и истинита су сва осећања која су усађена у човека.
О каква Божанска музика, каква небеска хармонија се чује из ових речи Светлости наше када каже "који верује у мене имаће живот вечни" (Јо.3.36.). А сада када је са лица човечијег избачена жудња за онај живот, сада када човек зна да испред њега се продужава неограничени живот у вечности, коликом великом светлошћу је осветљен његов земаљски живот, и каква је тада непроцењена радост у животу људском.
Овај земаљски живот је само један степен за вечни живот, пут је припреме за живот који нема свршетак. Светлост Божија је неограничена то је тврђава нестворена од руку људских.
Та тврђава описана у апокалипси од вечности, од њене неограничене лепоте која дарује свима усељиним у њој вечни и духовни живот. Човек животом својим овде на земљи треба живети тако, да би заслужио да се удостоијо ових вечних радости. Свака душа људска је упозната са том радошћу вечног живота са Господом нашим, и зато треба сваки човек да се труди и живи да би се на крају овог земаљског живота његова душа сјединила са Богом.
Божанствена Светлост показује нам пут ка вечној светлости, пут јеванђелиски, пут очишћења, смирења, љубави, вери, нади у вољу Божију. Како ноћу на небу милијарде звеуда светле, тако и на сводовима свете цркве са Божанском светлошћу Богом пријатних светитељи, осветљују нам пут ка слави Божијој и вечности.
Оваплотивши се на земљи, Син Божији нам је открио Божију тајну, тајну која нас гледа и прати непрестално, дању и ноћу, да нам ни једна длака са главе не хвали. А исто тако нам открива да се човеку у животу ништа не дешава без воље Оца Небеског. Открио нам је и разлоге патњих, трагедија, болести несреће итд., које човек преживљава у овом земаљском животу.
А ми сада знамо и разлоге тих патњих. Кроз дата нам питања Господ жели да нам покаже шта Он све чини за нас а исто тако тражи од нас да се што више приближимо к Њему да би наша душа била осветљена и спремна за Царство небеско. Зар незнамо из наше околине безброј примера, када су људи пали у невољи, несрећи и болести, окренули су се Богу после дуги низ година проведени без Бога и далеко од Њега.
У таквим несретним тренуцима неко ће се сетити светиљке кандила ,Његове колевке, Његове патње на крсту, други постидеће се мајке своје које већ дуго нема међу живима, па ће се опет вратити вечном сунцу, као што се враћа сунцу све што је живо. Зар невидимо и данас како крвави ратови и разне друге недаћа пробуде веру у њихове душе успаване .
Други избављају душу кроз патњу, болом или невољом својом али ако то издрже са вером у Бога, нестрпљиво исповедају грехе своје, неће више видети казну него ће видети Божанску милостиву руку која их благосивља и спашава. Гоиспод не жели да ми патимо због наших грхова, већ жели да се искрено и горко покајем да бисмо се очистили од греха као што се злато чисти кроз ватру и да тако очишћени наследимо живот вечне радости.
Кроз патње Господ жели да нас отрезни из грховног сна, па нас зато и позива свако дневно на молитву за спасење. И ево нас опет испред Божанствене светлости која је осветлила пут човечији, којој се клањају милиони душа живих прослављају га и кроз песму називају га Сунце Правде. Зато испред Божанског лика Светлости клањају се цареви, филозофи и пастири, они који су били први да се поклоне Господу у име целог човечанства.
Испред лика и Његове Божанске науке клањају се научници, неучени, деца, стари и млади, грешници и праведници. У ову савршену Божанску светлост живела је и живеће до вечности свака душа која се клања Богу.
Прослављајмо Бога, који се родио у Витлајему да се и ми поклонимо Њему као пастири и мудраци са истока, и да задржимо у себи ту радосну Светлост од Светлости која нема краја.

Амин.

Протојерејставрофор

Васа Пејовић