Архијереји и Свештенство
АРХИЈЕРЕЈИ ПОД ЧИЈИМ ЈЕ БЛАГОСЛОВОМ ОСНИВАНА ЦШО СВЕТИ САВА У ЛОНДОНУ И СВЕШТЕНИЦИ КОЈИ СУ СЛУЖБОВАЛИ ОД ОСНИВАЊА ЦШО ДО ДАНАС
ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЈЕПИСКОП ПЕЦКИ МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ГЕРМАН
Био је 32 године Патријарх Српске Православне Цркве од 1958 до 1990 године.
ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЈЕПИСКОП ПЕЋКИ МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПАВЛЕ
Патријарх Српске Православне Цркве од 1990 до 2009 године.
ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО УМИРОВЉЕНИ ЕПИСКОП КАНАДСКИ Г. ГЕОРГИЈЕ
Први Епископ самосталне Епархије Канадске. Устоличен у храму Светог Оца Николаја, у Хамилтону, 14. октобра 1984 године.
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ И КАНАДСКИ СТЕФАН
Епископ источноамерички и Канадски , од јула 1963, до преране смрти,у 53 години живота,11 маја 1969 године. За време његово основана је ова ЦШО.Као успомену на његову личност,Срби Лондона, сваке године ,6. септембра прослављају "Дан Владике Стефана".
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ И КАНАДСКИ САВА
Епископ Источноамерички и Канадски одјуна 1967, до маја 1978 године.Епископ Сава је освештао новокупљено земљиште,салу и капелу 1971 године.
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ И КАНАДСКИ ХРИСТОФР
Епископ Источноамерички и Канадски од 1978 до установљења Епархије Канадске 1983. Управљао Епархијом канадском до 14 октобра 1984. Освештао темеље Цркве,стални пратилац радова и као гост учествовао на освећењу нове цркве "Светом Сави".
СВЕШТЕНИЦИ КОЈИ СУ СЛУЖБОВАЛИ
Протојереј Борко Борчић
Јереј Жарко Митровић
Протојереј Василије Тишко
Протојереј-ставрофор Мирко Вишњић
Протојереј Стеван Петровић
Јереј Миливоје Ђорђевић
Протојереј Добрица Обрадовић
Протојереј-ставрофор Првослав Пурић
Синђел Нектарије Радовановић
Протонамесник Душан Гњатић
Протојереј Милојко Димитрић
Протојереј-ставрофор Васа Пејовић
Његово Преосвештенство Епископ Канадски Г. Георгије (1984 - 2015)
Умировљени Епископ канадски Г. Георгије (Ђокић) рођен је у Г. Црњелову код Бијељине, Република Српска, на Ђурђевдан 1949. године. Потиче из богомољачке породице: његови благочестиви родитељи, отац хаџи-Крсто и мајке Крунија су своју децу подарили Цркви: владичин брата Константин је епископ средњеевропски, брат Љубомир је свештеник у Вршанима код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.
Године 1962. одлази у манастир Тавну, а припрему за служење Богу наставља у манастирима Озрен, Косијерево, Преображење (Овчар Бања), Савина и Студеница.
У манастиру Острог завршава Монашку школу, у првој послератној генерацији. Замонашио се у манастиру Озрену 11. фебруара 1971. Дванаестог фебруара, на Света Три Јерарха, постаје ђакон, а на Сретење Господње, 15. фебруара, јеромонах. Јуна 1971. блаженопочивши Епископ зворничкотузлански Лонгин поставља га за духовника манастира Тавне, одакле завршава Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду. Постдипломске студије похађа на Универзитету у Лохбороу у Енглеској.
За епископа канадског изабран 16. маја 1984. године. Хиротонисан 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду од стране Блаженопочившег патријарха српског Германа и епископа: тимочког Милутина и зворничкотузланског Василија.
У новоформираној Епархији канадској, за протеклих двадесетак година, под његовим руководством освећено је 20 цркава и капела, као и први српски манастир у Канади. Основао је Савезно коло српских сестара, довео 20 нових свештеника, покренуо издавачку делатност Епархије, основао Библиотеку Светог Преображења Господњег и радионицу за израду свећа. Епархијски лист "Источник", кога је владика Георгије покренуо 1987. године и назвао у част „Дабробосанског Источника“, листа који је у 19. веку излазио у Сарајеву, добитник је Вукове награде 2006. године. Издавачка кућа „Источник“ је већ годинама запажен излагач на Међународном сајму књига у Београду. Епископ Георгије неуморно ради на превазилажењу раскола и његових последица у Српској цркви и води бројне акције за помоћ Србима у Отаџбини, од оних материјалне садржине до обавештавања званичника и канадског јавног мнења о истини о рату у бившој Југославији и о страдањима српског народа.
Извор: Источник
Његова Светост Архиепископ Пећки Митрополит Београдско-Карловачки Патријарх Српски Г. Иринеј
Блаженопочивши Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.
У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије.
Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.
Истога месеца на дан Св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха.
Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког где се до данас налазио.
Патријарх Иринеј је био вредан делатник као Епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, јер је стари који се налазио преко пута Саборне цркве срушен 1947. године. По пројекту Александра Радовића на падинама Делијског виса изграђен је храм посвећен Светом Сави првом архиепископу српском и оцу нације српске, а темеље храма је осветио епископ нишки г.г. Иринеј. Црква Св. Саве је у многоме инспирисана хиландарским храмом (Милутиновом црквом). Грађена је као триконхосна базилика са централним кубетом које носе пиластри. Изнад припрате се налазе два мања кубета. Са западне стране је дозидан улазни трем слично Лазаревој припрати у Хиландару, с тим што је овај трем отворен и застакљен полуобличастим сводовима. Поред цркве сазидан је веома леп конак.
Године 1997. постављен је камен темељац за нову цркву која је почела да се гради на новом нишком гробљу и биће посвећена воздвижењу часног крста. Освећење темеља извршио је епископ нишки г.г. Иринеј. На Лазареву суботу (Врбица) 03.04.1999. године, у новом нишком булеварском насељу, у парку на тргу Светих Константина и Јелене поред школе Свети Сава, извршено је постављење и освећење темеља нове цркве. Освећење је извршио владика нишки г.г. Иринеј са свештенством. Пројекат цркве урадио је архитекта Јован Мандић. Црква има елементе рашке градитељске школе, мада је помало неуобичајена реализација таквог храма са два звоника. Црква је посвећена Св. цару Константину и његовој мајци царици Јелени (што је уједно и нишка градска слава). Храм се налази на дивном месту у може се рећи централном градском парку, и свакако ће допринети лепшем изгледу целог амбијента. Овој цркви гравитира огромно насеље од око 80 000 људи. Изградњом ове цркве био би у многоме ублажен проблем недостатка православних храмова, а становници ових насеља неће морати недељом и другим празницима да пешаче 3-4 километра до најближе цркве.
И по другим деловима епархије нишке видљива је велика грађевинска активност, како на изградњи нових, тако и на обнови постојећих храмова и манастира. Моментално се диже приближно 40 храмова на територији нишке епархије. Приближно овом броју је и број цркава које се обнављају.
Године 1998. је први пут после 50 година за храмовску славу нишке Саборне цркве, Духове, обновљена је велика литија улицама града Ниша.
Народ се све више враћа својој мајци цркви. Људи, отргнути 50 година од своје цркве, буде се, крштавају се и у све већем броју венчавају у цркви. Многима од њих црква постаје други дом. Са своје стране Епархија све интензивније делује на успостављању раскинутих веза са народом. Нишки свештеници су, све чешће, радо виђени гости нишких домова. У оквиру нишке епархије веома активно делује епархијски хор Бранко. Одржавају се све интензивнији часови веронауке, како за децу тако и за одрасле. Видна је издавачка активност, како појединих манастира тако и цркава у оквиру Епархије.
Упокојио се у Господу у петак 20. новембра 2020. године у Београду.
Извор: http://www.spc.rs
