На годишњој седници чланства одржаној 6-ог новембра 1987. године, а на предлог председника Рада Ивановића, донета је одлука да се сви радови на цркви заврше и заказано освећење цркве Св. Саве у Лондону за 3. и 4. Септембар 1988. године. Грађевински одбор радио је пуном паром, јер требало је доста урадити да црква буде спремна за освећење. Потписан је уговор са приватним контрактором г. Полом Трудоом да он заврши радове на унутрашњем делу цркве за суму од 44.600 долара са својим материјалом, и то по плану архитекте.
Увођење струје и остали радови су напредовали под вођством председника грађевинског одбора брата Николе Ивановића, који је целог лета од јутра до мрака радио на црквеним пословима. При увођењу струјних инсталација велику помоћ пружила су браћа Милош Вујић, Милош Крндија и Милош Остојић. Сва три Милоша из Сарније. Да бисмо осигурали завршетак свих радова до предвиђеног рока , позајмили смо новац од Ројал Банке; повереници црквене имовине су овај посао завршили. Упоредо са радовима на цркви, радило се и на уређењу земљишта како би било све спремно за освећење.
У Јуну месецу, оформљен је одбор за прославу освећења у који су ушла следећа лица: Радован Ивановић (председник), Добрица Обрадовић (свештеник), Јанко Басара, Славко Жарковић, Александар Спасић, Бранко Иванишевић, Љубица Басара и Вера Аћимовић. Одбор је упутио позив нашим архијерејима на овом континенту, свештеницима, као и свим Србима Америке и Канаде да нам у те дане буду гости. Хвала Гласу Канадских Срба и Радио Шумадији који су помогли огласима.
Прешло се на озбљан рад. После четири дана мукотрпног рада, полако све долази на своје место и види се труд прегалаца. Владика Георгије поклања иконостас у дуборезу који смо поставили у цркви. Ваше Преосвештенство, неизмерно смо вам захвални за диван поклон. Свети престо, уметнички рад српског зета канадског порекла, овај уметнички рад урађен од махагони дрвета је његов поклон и хвала, јер се венчао у још недовршеној цркви са изабраницом Даницом Јојић.
Kакав диван пример на коме се могу учити многи наши Срби. Браћа, Александар Спасић, Љуба Радојчић и Драган Добрић поклањају кандила цркви. Звона за цркву купила су браћа Јанко Басара и Србољуб Паравиња. Сестра Стана Станојевић из Хамилтона сашила је платно за покој душе својих умрлих.
Главна врата на цркви рад су брата Јанка Басаре, а за дуго сећање на сестру Стану и брата Драга Видојевића из Роднија, који су све до смрти помагали нашу цркву. За успомену на свог драгог чика Мирка, који више није међу нама, ЦШО купује јужна врата. Сви прозори на цркви су такође дарови верних Срба наше цркве. Сестра Рајка Унипан из Лондона даривала је нашу цркву за покој душе мужа Јова и здравље своје сумом од 12.000 долара. У њихово име купљен је полијелеј који ће осветљивати нашу цркву. Полијелеј је наручен из Грчке и ускоро ће бити постављен. Хвала сестри Рајки на њеној дарежљивости, a брату Раду Вељовићу и сестри Милици Крајишник за црквене значке.
Било је још поклона који су уредно записани у нашим књигама. Ради се пуном паром. Брат Драган Добрић из Виндзора стигао је већ у Петак ујутро са хладњачом и фрижидером, са камионима пуним хране и пића. Освануо је леп и сунчан дан Суботњи. Дај Боже да и сутрашњи дан буде овако леп. Задње послове завршавамо у два сата поподне и све је спремно за свечаност највећу у историји наше младе ЦШО. Црква сија. Баш је лепа. Обилазим је па не могу веровати својим очима. Успели смо. Благо онима који вероваше. За оне који не вероваше, разочарење. Зар је могуће
Субота 3. Септембар, долазе нам гости. Виндзорчани су ту још од подне. Пије се и весели уз песму и пољупце. Има и зашто. Паркинг који је асфалтиран дан раније, сија се. Какав склад, црн асфалт и црвена цигла, фанастично. У 6 сати, звоно поставњено је између два дрвета, објављује почетак вечерње службе. Ма шта да вам даље причам, били сте сведоци свега овога. Да ли има једно срце да није задрхтало од среће? Осветили смо цркву нашим рукама сазидану. Црквени део освећења најважнији и незабораван коме већина нас први пут присуствује, био је смотра духовности наше и незаборавни доживљај.
Облачењем Епископа Г. Георгија и Г. Христофора, почео је велики чин освећења. Следећи свештеници су саслуживали Владикама при освећењу: прота Слободан Живојиновић из Охаја, намесник источног намесништва Канаде прота Стево Стојисављевић, отац Михајло Додер из Торонта, отац Божо Бакајлић из Виндзора, отац Урош Тодоровић из Нијагаре Фалс, отац Милутин Вељко из Кичинера, отац Милош Миловановић из Оквила, и домаћин отац Добрица Обрадовић. Присутни су били богослови Славко Нађ и Љубомир Рајић. Кумови на освећењу били су наши Мика и Љубо Радојчић; честитамо им на кумству и желимо дуг живот. Ова прослава не би овако успела да није било браће и сестара које морамо поменути: Јанко Басара, Раде Ивановић, Никола Ивановић, Бранко Иванишевић, Славољуб Лапчевић, отац Добрица Обрадовић, Александар Китановиски, Александар Спасић, Србољуб Паравина, Вујадин Исајловић, Славко Жарковић, Радиша Аћимовић, Милош Јојић и Ђорђе Величковић. Затим сви који су радили за баром: Раде, Драган, Пера, Јанко и Пера, као и момци који су рaили на роштиљу...
Шта рећи о брату Драгану Добрићу? Три дана је радио, донео храну и пиће, дао прилог од 3000 долара, заједно са Ђорђем Величковићем и Анђелом Ивановићем скупио све прилоге у Недељу. Брате Драгане од срца ти хвала, јер си показао како Србин своју цркву помаже.
Сестре су још једном осветлиле образ; на челу са Вером и Љубом, екипа какву би свака колонија пожелела. Сестре из Сарније раде све са осмехом, како и треба. Храна изврсна, послуга и поред провале облака изванредна. Гости сви задовољни. Сестра Љиљана Ивановић сигурно води забавни део програма. Велико хвала хору цркве Грачанице на изузетном духовном певању. Захвалност дугујемо кореографу фолклора г. Милу Оцокољићу из Торонта, затим групи ”Краљ Петар Други“ из Хамилтона и групи цркве Св. Петра и Павла из Оквила; сви су они својим умећем одушевили присутне.
За успешно завршен посао и залагање, епископском граматом признања, владика канадски Г. Георгије одликовао је месног свештеника оца Добрицу Обрадовића и унапредио га у чин протојереја. Граматом, владика је одликовао управни одбор ЦШО, грађевински одбор ЦШО и коло српских сестара ”Огњена Марија.“ Више особа је одликовано признањима ЦШО Св. Сава и одликовањем владе Онтарија. Прослава освећења успела је у сваком погледу: духовном, забавном и финансијском. Због свега овога, чланови ЦШО Св. Сава свима који увеличасте ово славље каже братски хвала.
1990. године
Радован Ивановић
