ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

НА УСКРС

Јерусалим преживљује страшне дане, он је арена - бојно поље, центар великог рата између добра и зла, између Бога и звера у човеку, између светлости и таме. После оног величанственог дочека, после дечијих песама, Јерусалим је сведок нових и силних сукоба, нових догађаја. Извршује се гнусно издајство, ученик постаје издаица.
Наелектрисана маса, јуче је певала: >> Осана <<, а данас виче: >> Распни га <<! Убрзо се изриче пресуда: Христос је осуђен на срамну смрт на крсту, зло испољава сву своју моћ и паклену злобу. Христос је мртав и сахрањен.
Гроб је покривен великом плочом, запечаћен и чуван од страже. Победа је потпуна. Зло ликује. Његови агенти – књижевници и фарисеји - усхићени су својим успесима.
Наде мале армије Христове руше се, срца се цепају, отвара се дубока јама у светлим душама. А ми се надасмо да је Он онај који ће избавити Израиљ! Очекивали смо да Он победи зло, али шта се је с Њим догодило! Потпуно разочарење кида и трује душе Христових војника .
Али ево нове вести. Христос васкрсе! Унижени се уздиже! Побеђени победи! Мртвац оживе! Зло је поражено! Јерусалим је у новом узбуђењу! Скривени апостоли постају борци. Самопрегорни проповедници Христа и свега доброг, чистог и светлог у Христу. И чисти, студени поток новог учења о братству и миру, љубави и правде , чистоте и светости, брзо се разлива по свету злом измученом.
Напаја жедне душе, освежава и бодри скрушена срца, васкрсава сахрањене наде, уздиже и управља поглед навише, к небу - Богу. Благотворни зраци новог сунца изазваше нов живот, створише нов идеал.
Савршенство у Христу - уздизање Богу!
Томе идеалу и ми смо призвани пре хиљаду година. Пошли смо за победоносним знамењем Христовим. Победоносну химну >> Христос васкрсе из мртвих <<! … слушамо и певамо. Са >> Христос васкрсе << и >> ваистину васкрсе << ми се поздрављамо. Али да ли се уносимо у смисао тих речи? Да ли их не изговарамо махинално? Да ли са пуном радошћу празнујемо победу над злом? Да ли је зло побеђено у нама? Да ли је Христос васкрсао у душама нашим? Да ли Он царује у срцима нашим? Руководи ли нас у животу нашем у односима нашим? Проверимо! Вера у Христа обнавља срце, победа Христова просвећује душу, љубав Христова мења односе.
Старо се напушта. Многобожачко отпада. Зверско умире. Човек постаје >> нова твар <<, отпочиње нов живот - духовни. И бију као хладни извори - духовни плодови: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, вера, кротост, уздржање.
Тело се распиње са страстима и похотама ( Гал. 5: 22- 24 ). Да ли је тако и у нама? Ако тако није, нека тако буде!
Да воскреснет Бог и расточатсја врази јего.
Нека васкрсне Христос! Нека ишчезне зло! Да бисмо запевали чистим срцем, пламеном љубављу и искреном вером победоносну песму:
Христос воскресе из мртвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех, живот даровав.
Амин.

Протојерејставрофор
Васа Пејовић